Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Fobija 06. 07. 2003.


Fobija predstavlja bezrazložan strah od nekih spoljnih situacija i sopstvenih unutrašnjih stanja. Osobe koje doživljavaju fobijski strah svesne su njegove nerealnosti i nelogičnosti, ali nisu u stanju da nadju odgovarajuća objašnjenja za njegov nastanak.


Fobija predstavlja bezrazložan strah od nekih spoljnih situacija i sopstvenih unutrašnjih stanja. Osobe koje doživljavaju fobijski strah svesne su njegove nerealnosti i nelogičnosti, ali nisu u stanju da nadju odgovarajuća objašnjenja za njegov nastanak.

Jedan od čestih oblika fobije je strah od zatvorenih prostora, odnosno klaustrofobija. Može se ispoljavati u blagim oblicima, kao što je izbegavanje lifta ako su u pitanju male visine, ali i izbor lifta ako se treba popeti na više spratove. U težim slučajevima klaustrofobije ulazak u lift svaki put izaziva znojenje, drhtavicu, a u još težim paničnu reakciju ili nesvesticu. Dakle, o fobiji se govori onda kad strah stvara poremećaje u ponašanju i onemogućava obavljanje uobičajenih životnih funkcija.

Postoje dva osnovna prilaza u tumačenju fobija: bihejvioristički i psihoanalitički. Bihejvioristički objašnjava fobije procesima učenja, tj. uslovljavanja i leči ih bihejvioralnom terapijom, odnosno desenzitivizacijom, odnosno “odučavanjem” od pogrešno naučenog. Psihoanaliza smatra fobije oblikom neuroze i u terapiji nastoji da otkrije nesvesne mehanizme njenog razvoja.

U okviru psihoanalitičkih objašnjenja fobije, razvijeni su termini “fobički karakter” i “fobička odbrana”. Prvi termin se odnosi na ličnost koja brižljivo izbegava sve situacije koje potencijalno mogu stvoriti fobiju.

Npr. osoba koja se plaši otvorenog prostora (agorafobija), nastojaće da vodi takav život koji je štiti od izlaženja na otvoren prostor, dakle, život sa redukovanim izlascima i većinom vremena provedenog u sopstvenom stanu. Kao varijanta fobičkog karaktera javlja se i “kontrafobički karakter”, u okviru kojeg ličnost razvija obrasce ponašanja koji služe kao izazov fobijama: npr. ako se osoba plaši visine, ona baš bira visoke spratove, planinari, putuje često avionom, što joj daje kompenzaciona osećanja pobede nad strahom. “ Fobička odbrana” se odnosi na bilo koje postupke

kojima se izbegavaju fobičke situacije. Statistika kaže da se fobija nešto češće javlja kod žena, a i da najveći broj osoba razvija simptome izmedju 20-30 godine života.

U stručnoj literaturi se sreće preko stotinu naziva različitih fobija, koje odgovaraju različitim životnim situacijama. Najčešće su sledeće: agorafobija (strah od otvorenog prostora), aktrofobija (strah od visina i visokih mesta), aglofobija (strah od bola), astrafobija (strah od grmljavine i munja), glasofobija (strah od govora), zoofobija (strah od životinja), klaustrofobija (strah od zatvorenih i skučenih prostora), mizofobija (strah od prljavštine i zaraze), nekrofobija (strah od bolesti uopšte), pekatofobija (strah od greha), sitofobija (strah od jela, jedenja), tanatofobija (strah od smrti), tafofobija (strah da se ne bude živ sahranjen), toksofobija (strah od trovanja), fotofobija (strah od svetlosti), hemofobija (strah od krvi)... fobofobija (strah od straha).






Copyright BONI Drenik d.o.o 2003