Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Rak među sportistima? 06. 07. 2003.



Veselin Petrović je kao jedan od najboljih igrača FMP -a ove sezone prešao u Partizan…Šta je rekao o sebi našoj saradnici Emini Karadži…



Veselin je rodjen O1.O7.l977.godine u Sarajevu, horoskopski znak Rak, podznak Strelac.Visok je l95 cm i igra na poziciji beka.Ona druga strana, malo poznata, a vezana za njegovu karijeru je da se dugo godina bavio rvanjem i tu postizao isto zavidne rezultate.Zahvaljujući treneru Obrenu Serafijanoviću tri puta je bio prvak stare Jugoslavije u juniorskoj konkurenciji,a više puta najbolji rvač Bosne i Hercegovine.Odlazak trenera uticao je i na Veselinovu odluku o promeni sporta.S obzirom da je u to vreme košarka bila najpopularnija, izbor je pao na nju.

Košarkašku karijeru počinje u sarajevskoj Bosni, ali zbog poznate situacije prelazi u KK Rudar iz Pljevalja.Tu provodi nekoliko meseci, a odatle odlazi u novosadski KK Vojvodina. U Vojvodini provodi oko tri godine igrajući sa kadetima i juniorima.Kao perspektivan igrač dobija ponudu od prvoligaša iz Železnika ( FMP), gde u stvari počinje da gradi ozbiljnu košarkašku karijeru.Nakon tri sezone provedene u Železniku ove jeseni prelazi u jedan veliki klub kao što je Partizan. Ljubitelji košarke imaće priliku da ga gledaju na domaćim parketima sve do 25 godine kada mu ističe ugovor sa KK Partizanom.

Koja je za tebe presudna ličnost u svetu košarke?

Sigurno da je to trener koji me je doveo u FMP, Boško Đokić.On je najzaslužniji za sve ono što sam postigao do sada. Da nije bilo njega verovatno bi moja životna priča krenula drugim tokom.

Koji su tvoji planovi kada je košarka u pitanju?

Do 25 godine sam vezan za Partizan. Što se tiče košarke tu se ne može mnogo planirati, može samo da postoji želja.Trudim se da uvek dobro igram, da pažnju na sebe privučem dobrom igrom,da se kroz kolektiv izrazim i da od toga imaju koristi i tim i ja. Kada mi bude istekao ugovor, onda ću da vidim šta, kako i gde.Na terenu nikad ne znaš šta će se desiti ni sutra a kamoli za tri godine.

Rekao si da ne može mnogo da se planira, već samo da se želi, koje su to želje?

Da sa Partizanom postignem nešto najviše što se može, da se osvoji nešto u domaćem prvenstvu i u stranim kupovima.

Da li imaš uzor?

Uzora nemam, u košarci ima ljudi koji su dostigli neki vrhunac i što se toga tiče najviše cenim i poštujem Sašu Danilovića. Izuzetno je temperamentan, borben i posvećen kolektivu,što uvek dovodi do osvajanja titule.

Sa 22 godine dobio si poziv za seniorsku reprezentaciju, pre toga si bio član reprezentacije do 22 godine i sa njom osvojio Evropsko prvenstvo l998.

Šta znači to za tebe?

Poziv za nošenje plavog dresa je velika čast za svakog sportistu. Ove godine sam bio pozvan u seniorsku, ali u širi izbor tako da nisam otputovao u Francusku. Smatram da treba ići postepeno, stepenicu po stepenicu.Ove godine je bio poziv, sledeće možda i uži izbor.Ne kažem da se nadam odlasku u Sidnej, ali se pozivu svakako nadam.Na meni je da ove godine dam svoj maksimum na terenu i ako zadovoljim, poziv i odlazak u Sidnej biće sasvim izvesni.

Koji je tvoj najdraži trenutak u životu?

To je ta prva zlatna medalja sa rvanja. U tim godinam mi je to mnogo značilo, već kasnije to je prešlo u naviku. Isto tako mi je ostalo u sećanju i osvajanje Kupa Jugoslavije sa FMP - om i zlatna medalja na Evropskom sa reprezentacijom do 22 godine.

Šta je to čega ne želiš da se sećaš?

Samo povreda. Do sada nije bilo ozbiljnih, mada se dešavalo da me i neka manja izbaci iz ritma.

Koliko slobodnog vremena imaš i kako ga koristiš?

Slobodnog vremena ima jako malo.U košarci uvek drugi diktiraju vaš život. Ipak, ako se sve dobro raspodeli, a da ne ide nauštrb košarke, onda može i da se izadje sa prijateljima, da se bude sa voljenom osobom. U mom životu košarka ima prioritet, s obzirom da mi je to životna egzistencija. Jednog dana kada budem imao porodicu nadam se da će oni moći da žive od onoga čime se ja sada bavim.

Pomenuo si porodicu, koliko je ona značajna za jednog sportistu?

Porodica mi puno znači. Brat mnogo više nego otac i majka.S obzirom da je rat učinio svoje i da smo sada malo dalje, oni su ipak uvek uz mene. Često puta kada loše igram ili kada se loše osećam, pozovem svoje roditelje, žalim im se, a oni uvek nadju načina da me uteše i stalno ističu da mi je zdravlje u prvom planu, a ne košarka.Na utakmicama je uvek oko 90% roditelja, meni to ne nedostaje jer bi mi tada verovatno bilo mnogo teže da igram zbog neke obaveze prema njima. Moji roditelji nisu ambiciozni kada sam ja u pitanju i to mi je vrlo drago.

Šta misliš o prijateljstvu?

Sigturno da je vrlo važno. Imam samo jednog pravog prijatelja koji je uz mene od samog početka. Neke druge sam stekao u toku košarkaškog napredovanja. S obzirom da se ja mnogo ne otvaram prema ljudima, ne bojim se da će me povrediti.

Da li veruješ u horoskop?

Nisam nikad o tome niti razmišljao niti čitao. Čuo sam da ima nekih igrača koji ne idu u drugi klub ako im se horoskopski znak ne slaže sa trenerovim. Ja nemam takvih problema.

Da li si sujeveran?

Možda u odredjenim granicama. Ne nosim amajlije niti imam neki posebni ritual pred utakmicu, znam da na terenu ipak sve zavisi od mene i moje pripremljenosti za utakmicu.

Da li veruješ u Boga?

Verujem, mislim da tamo negde postoji neka viša sila na koju mi ne možemo da utičemo i poštujem svaki izbor.

A sad nešto o muzici:

To uglavnom zavisi od raspoloženja. Počevši od porekla mog oca iz Crne Gore i gusala pa sve ostalo.Te gusle kao asocijacija na pretke bude u meni srčanost, borbenost. Nekoliko puta mi se desilo da pred utakmicu od kuće do hale u kolima slušam gusle. Ja se toga ne stidim, niti istorije moga naroda. Ja možda jesam gradsko dete, ali poreklo vučem iz pasivnih krajeva. Ne kažem da ne treba ići napred, ali uvek moramo znati ko smo, šta smo i odakle smo.Volim da slušam svaku vrstu muzike, ali nemam neke svoje favorite.

Rodjen si u Sarajevu, poreklom iz Crne Gore, a živiš u Beogradu. Koji ti je najdraži grad ex Jugoslavije?

Naravno da je to Sarajevo, mada mi se jako dopada i Zagreb i voleo bih da vidim Split, jer do sada nikad nisam imao prilike da ih posetim.

Da li pratiš modu i gde izlaziš?

Modu pratim, ali ne preterano, nemam omiljenog kreatora, uglavnom nosim ono u čemu se osećam prijatno. Što se izlazaka tiče nemam neko odredjeno mesto. Pošto smo u obavezi da do ponoći budemo u krevetu, uglavnom su to neki kafići u kraju ili kućne sedeljke.

Kako treba da izgleda devojka koja će privući tvoju pažnju?

Meni fizički izgled nije presudan. Sa sportistima se nilje lako zabavljati jer smo dosta odsutni, imamo malo vremena i problem je u tome što to ne mogu svi da razumeju, tj.devojke. Od osobe suprotnog pola zahtevam poštovanje i iskrenost. Uglavnom sam ja taj koji čini prvi korak, jer mislim da je takav red, mada nije tako strašno ako i žena preuzme inicijativu.

Da li si romantičan?

Mislim da jesam. Za mene je romantika kada mogu da se šetam sa voljenom osobom pored mora, mada to do sada nisam probao. Ne volim neku preteranu svetlost. Volim da sam sa voljenom osobom u polumraku i u tišini gde niko ne može da nas ometa.

Ko je u stvari Veselin Petrović?

Možda je najvažnije od svega to što sam ostao isti, mogu da kažem normalan. Posao kojim se ja bavim je stalno pod lupom kao i svaki naš postupak. Karijera može mnogo da utiče na čoveka. Ja sam za sada uspeo da ostanem onakav kakav sam bio i ranije. Ono što ne volim kod sebe je što lošu igru tragično shvatam i što zbog toga postajem vrlo nervozan, ne samo na terenu nego i izvan njega, a to se poneki put odražava i na moju okolinu, tj.na moj odnos prema njoj.



I za kraj, kako vidiš sebe za deset godina?

Bože zdravlja, srećnu i zdravu porodicu. U životu mi ništa drugo nije potrebno.


?


Copyright BONI Drenik d.o.o 2003