Povratak na prvu stranu - vesti

 

Igram nagradnu igru
Dobijam vesti na mail
Testiram inteligenciju
Ucestvujem u diskusijama
Uspostavim kontakt
Reklamiram se



  Arhitektura
Astrologija
Brak
Dogadjaji
Download - Freeware
Erotika
Humor
Kozmetika
Licnosti
Ljubav & Sex
Mladi
Moda
Poezija
Sve o deci
Umetnost
Zanimljivosti
Zdravlje








 Hoću da budem predsednik 06. 07. 2003.





Nikola Selaković rođen je 1983 u Užicu. Zatim je živeo šest godina u Novoj Varoši, a osnovnu školu Vladislav Ribnikar završio je u Beogradu gde i sada živi i pohađa VI beogradsku gimnaziju…

Oduvek su ga interesovale umetnost i istorija pa je tri godine išao u školu slikanja “Mali Monmartr” odakle nosi najlepše uspomene.

Nikola voli i arhitekturu pa je pravio projekte i izlagao ih na Dečijem Oktobarskom festivalu gde je i dobio pohvalu jer se njegov rad nalazio među prvih deset radova iz cele Srbije.

“Volim umetnost, bavim se njome i ona mi mnogo znači. To je iskazivanje osećanja na kreativan način. Umetnost me, kao i muzika opušta, daje mi nadu, inspiriše i podržava.

Prvo je želeo da bude teolog jer je u sveštenicima video asketizam. Međutim on želi da učini nešto više u životu pa se opredelio za studije prava. Veruje da ima sve predispozicije za to i voleo bi da jednog dana postane predsednik države, bez obzira na veliku odgovornost koje to mesto donosi, kako bi učinio nešto dobro za narod. Veliki je patriota i siguran je da će uspeti u onome što želi.





Istorija

Sa pet godina Nikola je naučio da čita i prva knjiga koju je pročitao bila je neka istorijska građa. Od tada je uglavnom čitao istorijske romane pa odatle ljubav prema istoriji.

“Oduvek sam čitao istorijske knjige i bitno mi je bilo da saznam što više jer ko poznaje prošlost znaće i budućnost”




Šta misliš o novcu?

“Novac je neophodna stvar, ali mi ne znači toliko da bi neko za njega mogao da me kupi. Bavim se skupljanjem starog novca, zato mi je bitan!”



Šta misliš o ljudima?

“Dosta puta sam se razočarao u ljude, očekivao sam mnogo više od onih koji me okružuju, ali naravno da ima i onih koje mnogo cenim. Ljudski život shvatam kao neku vrstu misije, tačnije zadatak koji se dobije od Boga ili koga već i počinje tek posle smrti. Verujem da onako kako smo živeli utiče na naš život posle smrti i da čovek “dva puta umire”.”



Vera

“U porodici nikada nije zanemarena vera. Ja verujem u Boga kao u nešto ili nekoga koji nas je stvorio. Verujem u Pravoslavlje jer me ono nikada ne tera da budem njegov rob. Pravoslavlje nikada nije zabranjivalo nauku i umetnost i uvek je bilo okrenuto čoveku.”



Nikola Selaković, kao i svi šesnestogodišnjaci voli da se druži i da provodi vreme sa društvom iz škole i sa osobama sa kojima je svaki dan, na koje računa kao na prijatelje i za koje vezan.

Vrlo je komunikativan i društven i voli da se upoznaje sa što više osoba i stvara nova prijateljstva.

“Najviše volim da izađem u Skadarsku ulicu. Prija mi atmosfera tipične srpske kafane. Kada odem tamo osećam se kao da sam u XIX veku. Potpuno zaboravljam na sve što me muči, a osim toga mnogo volim pivo.”

MarijaIva







Copyright BONI Drenik d.o.o 2003