Letim i iscezavam
kroz vekove svoje proslosti,
izgubljenih bez tebe.
Vreme svojom igrom ironije,
pokretom magije vecnosti,
brise tragove
moje poslednje ljubavi.
Ta okrutna igra
postaje moja stvarnost,
u kojoj ne uspevam da
prnadjem eho tvog glasa,
koji se beskrajno ponavlja
u mojim mislima.
Nebo i zemlja postaju
spojeni medjusvetom
moje iluzije i ceznje
da opet osetim tvoj dodir.
Kao gospodar vremena
ne dozvoljavam da
osecanja prema tebi
nestanu u crnoj rupi
mog zaborava,ne zelim
da sve ostane samo uspomena.
|
Arhitektura
